Postoje poslovi na kojima se sedi i poslovi na kojima se stoji, a tegobe na kraju dana umeju da budu iznenađujuće slične. Prodavačica za pultom, frizerka, konobar, farmaceut i nastavnik imaju jedan problem — noge. Onaj koji ceo dan sedi za računarom ili vozi ima drugi — leđa i vrat. A i jedni i drugi uveče osećaju da im telo traži pauzu koju nije dobilo.
Zašto noge uveče postanu teške
Krv iz nogu ka srcu ne ide sama od sebe — ide uz pomoć mišića. Kad hodate, mišići potkolenice se grče i otpuštaju i time pritiskaju vene, gurajući krv nagore. To se zove mišićna pumpa potkolenice i ona je glavni motor venske cirkulacije nogu.
Kad stojite nepomično, taj motor stoji. Krv se zadržava u venama nogu, pritisak u njima raste, a deo tečnosti prelazi u okolno tkivo — zato gležnjevi uveče otiču i obuća postaje tesna. Isto se dešava i pri dugom sedenju, uz dodatni problem što je u sedećem položaju venski tok dodatno pritisnut u predelu kolena i kukova.
Da ovo nije samo neprijatan osećaj, pokazuje i istraživanje objavljeno u časopisu Occupational and Environmental Medicine: zaposleni koji na poslu stoje ili hodaju najmanje tri četvrtine radnog vremena imali su oko 1,8 puta veći rizik od bolničkog lečenja zbog proširenih vena. Autori procenjuju da se više od jedne petine slučajeva u radno aktivnoj populaciji može pripisati upravo takvom opterećenju na radnom mestu.
Zašto bol u leđima ide uz sedenje
Bol u donjem delu leđa je, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, vodeći pojedinačni uzrok invaliditeta u svetu — 2020. godine imalo ga je oko 619 miliona ljudi. Veliko fizičko opterećenje na radu navodi se kao jedan od faktora rizika, a ergonomska prilagođavanja radnog mesta kao mera koja pomaže i u ublažavanju tegoba i u sprečavanju njihovog vraćanja.
Mehanizam je prozaičan: u dugom sedenju karlica se zarotira nazad, lumbalna krivina se spljošti, a mišići koji drže trup prestanu da rade i ukrute se. Vrat radi isto, samo prema ekranu. Zato bol od sedenja retko dolazi od „jednog pokreta" — dolazi od osam sati nepokretnosti.
Šta zaista pomaže, a šta je priča
Kad se pogledaju istraživanja, slika je iskreno nejednaka. Cochrane pregled koji se bavio merama za sprečavanje hronične venske insuficijencije kod ljudi koji rade stojeći našao je samo jednu malu studiju — na 19 stjuardesa. U njoj su kompresivne čarape ublažile bol, nelagodnost, umor i oticanje nogu. Za ostale mere, podloge za stajanje, pauze i vežbe, nije bilo dovoljno podataka da se efekat proceni. To ne znači da ne rade; znači da ih nauka još nije izmerila.
Ono što se u praksi pokazalo korisnim i što preporučuju i lekari i fizioterapeuti:
▸ Prekidajte položaj, ne samo pauzirajte — ako stojite, prošetajte nekoliko koraka svakih pola sata; ako sedite, ustanite i protegnite se
▸ Pokrenite mišićnu pumpu i u mestu: dvadeset puta se podignite na prste pa spustite na pete, to radi posao umesto šetnje
▸ Uveče podignite noge iznad nivoa srca na petnaest minuta — jastuk pod listove, ne pod stopala
▸ Obuća sa potpuno ravnim đonom i visoka štikla su dve krajnosti; peta od dva do četiri centimetra je prijateljskija venama
▸ Kompresivne čarape za one koji stoje ceo dan — nisu „za stare", nego za opterećenje
▸ Svetska zdravstvena organizacija preporučuje odraslima najmanje 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno i da se vreme provedeno sedeći ograniči; brzo hodanje se računa
Hladna masaža — mali ritual koji menja veče
Masaža nogu i leđa ne menja stanje vena niti ispravlja ergonomiju radnog mesta, ali radi dve stvari koje se odmah osete: mehanički pomera tečnost i opušta mišić koji je ceo dan bio u istom položaju. Preparati sa mentolom i etarskim uljima pritom daju osećaj hlađenja, pa olakšanje deluje brže nego što zaista nastupa.
Za noge se tradicionalno koriste formulacije sa divljim kestenom i lišćem vinove loze — biljkama koje se vekovima vezuju za negu kože kod venske slabosti. Alpski balzam za vene je upravo takav: crvenkasti balzam sa ekstraktom divljeg kestena, lišća vinove loze i gaveza, uz mentol koji hladi. Nanosi se pokretima od stopala ka kolenu, u pravcu toka krvi, i najčešće se koristi uveče.
Za leđa, vrat i ramena posle smene ili dugog sedenja odgovara druga formulacija — Alpska krema Alpenkräuter, plavo-zelena emulzija sa nanom, eukaliptusom i iglicama sibirske jele, namenjena masaži ukočenih mišića. Oba preparata dolaze u tubi od 200 ml i troše se u maloj količini, pa jedno pakovanje traje mesecima.
Kad osećaj teških nogu postane svakodnevan, uz spoljnu negu se koriste i preparati koji se uzimaju na usta. Venodia Plus sadrži mikronizovan diosmin i hesperidin, uz ekstrakte koprive i borovnice, koji mogu doprineti očuvanju periferne cirkulacije i smanjenju osećaja umornih i teških nogu. Onima koje noću bude grč u listu vredi proveriti i unos magnezijuma — magnezijum doprinosi normalnoj funkciji mišića, a manjak se lako javi kod fizičkog rada i znojenja.
Kada se javiti lekaru?
Spoljna nega i promena navika rešavaju nelagodnost, ali ne i bolest vena. Lekaru se javite ako:
▸ oticanje je samo na jednoj nozi, praćeno bolom u listu, toplinom i crvenilom — to može biti znak tromboze i traži hitan pregled
▸ vena je tvrda, topla i bolna na dotik
▸ na koži potkolenice se pojavi promena boje, stanjenje ili ranica koja ne zaraste
▸ bol u leđima se širi u nogu, javlja se utrnulost ili slabost stopala
▸ tegobe traju duže od nekoliko nedelja uprkos pauzama i pokretu
Zaključak
Ni stajanje ni sedenje nisu neprijatelj — nepokretnost je. Telo ne traži da promenite posao, nego da svakih pola sata promenite položaj, i da uveče odvojite deset minuta za podignute noge i masažu. To je razlika između „ovo je normalno za moj posao" i večeri u kojoj vas noge ne podsećaju na radni dan.
Tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje savet lekara ili farmaceuta. Za tegobe koje traju ili se pogoršavaju obratite se svom lekaru.
Podeli sa prijateljima
