O nama
A.U. Zero pharm : dugo putovanje kroz ...
...Možda kroz vreme, možda kroz prostor... malo kroz dan, malo kroz noć, ali u svakom slučaju, putovanje koje smo započeli krajem 2013. godine u Zemunu.
Na obale Dunava smo se iskrcali sa nekom količinom prtljaga, ne puno raskošnom, ne previše glamuroznom, ali fino ispeglanom i lepo upakovanom, sa jedne druge stanice, takođe sa Sremske strane Beograda, sa Bežanijske kose. Tamo smo se 3 godine kućili, upoznavali sa komšilukom, stvarali čvrste i dugovečne veze koje na višestranu radost traju i dan danas. Odrastali smo sa našim najmladjim drugarima, gledali kako rastu, bolovali kada su i oni bolovali, radovali se kada su se i oni radovali, nervirali se, plakali, ali se i smejali, uživali, pevali, igrali...
Naš put je, u svojoj suštini, uvek bio lep, naravno kao i svaki put – pomalo prašnjav, pomalo naporan, veeeeoma dugačak, vrlo često neizvestan, nepredvidiv, zamišljen... nikada umišljen, ali sa vrlo jasnim ciljem gde želimo da stignemo.
Posle par godina puta, obreli smo se i na trećoj stanici našeg beogradskog (novo-beogradskog....) ”upetljavanja“..... Tu smo se susreli sa nekim novim licima, sa nekim novim sudbinama, sa nekim novim saputnicima koje smo sve pridodali u svoj konvoj i nastavili punom parom napred...
Hmmm ... a šta sada? Pošto naše putovanje nije svakidašnje, nije uštogljeno, nije „isprogramirano“ i motivisano nekim drugim putovanjima i tuđim redovima vožnje, bilo je nužno da se odlučimo za POLETANJEEEEE.... jer nam je zemlja previše mala, jer su naša brda previše daleko, jer su naši snovi previše duboki za svakodnevne petparačke priče... A ništa nije dublje od belosvetske mreže koja je čitavu planetu isprepletala, gde i mi sada sejemo svoje seme, gde mi upravo zakopavamo prvu brazdu iz koje želimo da svi ostali zajedno sa nama uberu svoju sreću... nekad manju, nekad veću...
Zato VELIKO HVALA, Vama svima, koji ste uz nas, pored nas, nekad ispred, a nekad malo i iza nas!